Navršava se 30 godina od vojne akcije Oluja, koja je imala razarajuće posledice po srpsko stanovništvo u Hrvatskoj. Tokom ovog sukoba, više od 220.000 Srba je proterano iz Republike Srpske Krajine, a gotovo 2.000 ljudi je izgubilo život. Mnoge porodice su morale da napuste svoje domove, a jedno od naselja koje je primilo izbeglice je Banstol, smešten na tromeđi Sremskih Karlovaca, Iriga i Inđije.
Ova vojna akcija, koja se odigrala 4. avgusta 1995. godine, obeležila je kraj rata u Hrvatskoj i početak novog poglavlja za mnoge ljude. Jedan od njih je Nikola Basara, koji je pre rata živeo u opštini Vojnić. „U tri sata smo već napuštali ognjište, kuću, puštali stoku napolje, da ne izgore unutra. Onda smo krenuli prema Topuskom i Glini, plan je bio da idemo prema Žirovcu i Dvoru na Uni,“ priseća se Basara, koji je preživeo ovu tešku situaciju.
Na putu ka sigurnijem mestu, suočili su se sa mnogim preprekama. „U Glini su putevi bili presečeni, nismo mogli ni napred ni nazad. Bez vode i hrane, delili smo ono što smo imali“, dodaje. Osećaj bespomoćnosti bio je sveprisutni, a kada su stigli u Glinu, shvatili su da nema povratka. „To je bio put bez povratka. Nismo znali gde idemo. Čuli smo ljude kako viču, idemo u šumu, tovare se džakovi brašna da bi se mesio hleb,“ seća se Basara.
Dok se sećanja na te teške trenutke ponovo bude, u Banstolu se obeležava praznik Blage Marije, koji se poklapa sa početkom Oluje. Crkva posvećena ovom svetitelju služi kao simbol nade i utočišta za one koji su izgubili sve. „Ovde se sretnu, ovde se razumeju. Mnogi ljudi iz inostranstva doniraju za naš hram,“ objašnjava Snježana Španić, radnica u Hramu Blage Marije, koja naglašava važnost zajednice u ovim teškim vremenima.
Fruška gora, na kojoj se nalazi Banstol, podseća mnoge izbeglice na njihov dom. Nikola Basara ističe da ga pogled s Banstola podseća na Kordun, njegov rodni kraj. „I zato, baš ovde, mnogi su našli svoj mir. Ne povratak, ali novi početak,“ zaključuje Basara.
Iako su prošle tri decenije, sećanja na Oluju ostaju duboko urezana u svesti onih koji su pretrpeli gubitke. Praznik Blage Marije u Banstolu ne samo da obeležava početak vojne akcije, već i pruža priliku za okupljanje i podršku među ljudima koji su preživeli ovu tešku situaciju. U ovom hramu, izgubljeni domovi postaju simbol snage i otpornosti zajednice koja se trudi da izgrade bolju budućnost.
Dok vreme prolazi, važno je ne zaboraviti žrtve i učiti iz prošlosti kako bi se osigurao mir i suživot među svim narodima. Banstol i slična naselja postaju mesta gde se čuvaju sećanja, ali i gde se gradi nova stvarnost, ispunjena nadom i zajedništvom. U ovim teškim trenucima, ljudska solidarnost i podrška postaju ključni za prevazilaženje prošlih trauma i izgradnju budućnosti.
