Ova 2025. godina je na putu da postane jedna od tri najtoplije godine ikada zabeležene, prema podacima Službe za klimatske promene Kopernikus. Iako se ne očekuje da će osvojiti „zlato“, globalni temperaturni prosek u poslednje tri godine (2023-2025) ukazuje na alarmantnu destabilizaciju klime i hitnu potrebu za smanjenjem emisija stakleničkih gasova.
Služba za klimatske promene Kopernikus nedavno je objavila izveštaj koji pokazuje da je oktobar 2025. godine bio treći najtopliji oktobar otkako se vodi evidencija. Ove projekcije sugerišu da bi 2025. mogla završiti na neslavnoj listi najtoplijih godina, sa procenama da se može plasirati kao druga ili treća najtoplija godina u poslednjih 85 godina.
Samanta Berges iz Evropskog centra za srednjoročnu prognozu vremena pri Kopernikusu ističe da, iako 2025. možda neće biti najtoplija godina, gotovo je sigurno da će se naći među prve tri. „Poslednje tri godine zabeležene su izuzetne temperature, a prosek od 2023. do 2025. verovatno će premašiti 1,5 °C, prvi put u periodu od tri godine“, dodala je.
Preliminarne procene za 2025. sugerišu da se neće značajno udaljiti od okvira Pariskog sporazuma, čija donja granica predviđa zadržavanje globalnog zagrevanja na 1,5 °C u odnosu na predindustrijski period. Ipak, 2025. bi mogla biti vrlo blizu ovom pragu, dok bi trogodišnji temperaturni prosek (2023-2025) mogao i probiti tu granicu.
Ujedinjene nacije u nedavnom izveštaju predviđaju da bi se prekoračenje granice od 1,5 °C moglo očekivati u narednih deset godina. Berges naglašava da živimo u deceniji kada će se verovatno premašiti ova granica, što dodatno ukazuje na hitnu potrebu za akcijom.
Kada se osvrnemo na trenutne klimatske uslove, januar 2025. godine bio je najtopliji januar u globalnoj istoriji, sa temperaturom koja je bila 1,75 °C iznad predindustrijske norme. Meseci od februara do oktobra takođe su bili natprosečno topli, iako nijedan od njih nije oborio rekordne mesečne temperature. Na listi najtoplijih, ovi meseci bi zauzeli „srebrnu“ ili „brončanu“ poziciju.
Kako se čini, 2025. će završiti kao druga ili treća najtoplija godina ikada zabeležena, potencijalno izjednačena sa 2023. godinom, koja je trenutno druga najtoplija, ali ostajući iza 2024. godine koja je najtoplija dosad.
Prošla godina, 2024., bila je za 1,6 °C toplija od predindustrijskog doba i prva godina koja je prešla granicu od 1,5 °C. Tokom 2023. godine, svet je bio ekstremno topao, sa porastom temperature od 1,48 °C, što je dovelo do toga da se 2023. godina zadrži na prvom mestu najtoplijih samo godinu dana, pre nego što je 2024. preuzela tu titulu.
Iako 2025. ne pretenduje na „zlato“, biće među najtoplijim godinama od 1940. godine, nadmašujući gotovo sve zabeležene godine. Ako se projekcije ostvare, poslednje tri godine (2023, 2024. i 2025.) biće tri najtoplije godine ikada izmerene.
Ova situacija ukazuje na kontinuirani porast globalnih temperatura, što je odgovorno za intenzivnije toplotne talase, jače oluje, produžene suše, nagle poplave i degradaciju ekosistema širom sveta. Suočavanje s ovim izazovima zahteva globalnu akciju. Kako bi se izbegle najozbiljnije posledice, neophodno je smanjiti emisije gasova staklene bašte i preći na obnovljive izvore energije, u skladu sa ciljevima Pariskog sporazuma.
Trenutno se održava trideseti Klimatski samit u Belemu, gde će zemlje ponovo demonstrirati svoju posvećenost efikasnoj borbi protiv klimatskih promena.
