Pre tačno 150 godina, Josif Pančić, istaknuti srpski biolog, otkrio je na obroncima Tare nepoznatu vrstu četinara, koja je kasnije dobila naziv Pančićeva omorika. Ova vrsta je postala simbol Pančićevog doprinosa botanici i značajan deo srpske prirodne baštine.
Tomica Mišljenović, biolog iz Botaničke bašte „Jevremovac“, ističe da je ovo otkriće bilo jedno od najznačajnijih u botanici u drugoj polovini 19. veka. „Nije bilo uobičajeno da se pronađe nova vrsta drveta u srednjoj Evropi, i Pančićevo otkriće je zaista odjeknulo u naučnoj zajednici. Međutim, trebalo mu je nekoliko godina da uveri botaničke autoritete da se radi o potpuno novoj vrsti, a ne o varijetetu ili podvrsti poznatih smrča“, objašnjava Mišljenović.
U vreme kada je Pančić otkrio svoju omoriku, pretraga terena bila je mnogo teža nego danas, a botaničke ekspedicije su trajale duže. Pančić je prvi put čuo za ovu neobičnu vrstu od lokalnog stanovništva na Tari 1855. godine, ali je više puta prolazio tim krajevima bez da ju je uočio. Njegova potraga za omorikom ličila je na detektivsku priču. „Tražio je od lokalnog stanovništva da mu pošalju grančice svih četinara koje rastu u njihovom kraju. U svom kabinetu u Beogradu, video je grančice omorike, ali su uzorci bili neadekvatno obeleženi. Zbog toga nije bio siguran odakle dolaze, i tek 20 godina kasnije uspeo je da pronađe ovo stablo, opiše ga i predstavi svetskoj naučnoj javnosti“, dodaje Mišljenović.
Pančić je na kraju pronašao ovu reliktnu vrstu u mestima Zaovine, u zaseoku Đurići. Pre ledenog doba, Pančićeva omorika je bila mnogo šire rasprostranjena, ali je preživela ledeno doba na ograničenom području srednjeg toka reke Drine i male populacije u kanjonu reke Mileševke. Danas se njene populacije nalaze u Srbiji i Bosni i Hercegovini, a najveći deo nalazi se u Nacionalnom parku Tara, gde su pod zaštitom.
Ono što je zanimljivo je da je ova vrsta vrlo tolerantna na aerozagađenje, zbog čega se često gaji u gradskim parkovima i pored saobraćajnica. U Finskoj, na primer, drvoredi omorike često se sade pored autoputeva. Mišljenović dodaje da se proučava i na koji način različite supstance koje proizvodi Pančićeva omorika mogu iskoristiti za lečenje nekih bolesti i u biotehnologiji.
U čast važnoj godišnjici otkrića, Botanička bašta „Jevremovac“ organizuje posebnu vođenu koktel turu, uz autorske napitke, zalogaje i jedinstvene priče koje su inspirisale njihovo nastajanje. Ovaj događaj ima za cilj da podseti na značaj nauke, obrazovanja i velikana srpske nauke, poput Josifa Pančića, koji je bio prvi predsednik Srpske akademije nauka i rektor Univerziteta, profesor botanike, kao i drugih prirodnjačkih predmeta.
„Obeležavanje ovog važnog naučnog jubileja je izuzetno važno. U ovo doba, sećanje na značaj obrazovanja i nauke je ključno. Pančić je ostavio dubok trag u našoj nauci, a njegovo otkriće Pančićeve omorike i dalje inspiriše brojne naučnike i ljubitelje prirode“, zaključuje Mišljenović.
Ova priča o Pančiću i njegovoj omorici simbolizuje ne samo doprinos botanici, već i značaj očuvanja prirodne baštine i istraživanja koje će doprineti budućim generacijama.
