Izložba „100 godina od obnove Njegoševe kapele“, čiji je autor Dušan Babac, otvorena je večeras u Kraljevskom dvoru u Beogradu. Ova izložba prikazuje izbor retkih fotografija, portret-bistu Petra Drugog Petrovića Njegoša, spomen-medalju, kao i restauirani film koji je snimljen u čast obnove Njegoševe kapele na Lovćenu. U okviru izložbe prikazan je i put kralja Aleksandra Prvog i kraljice Marije po Crnoj Gori i Jadranu.
Na otvaranju izložbe, princ Aleksandar Karađorđević naglasio je značaj Njegoševe kapele na Lovćenu, ističući da je to sveto počivalište velikog pesnika, filozofa i državnika, ali i simbol duhovne i nacionalne istrajnosti našeg naroda. „Petar Drugi Petrović Njegoš, vladika i knez Crne Gore, bio je izuzetan državnik čija je vizija oblikovala sudbinu naše nacije. Njegova poslednja želja, izrečena na samrti, bila je da bude sahranjen u kapeli koju je sam podigao na vrhu Lovćena, na mestu gde će ideali vere, slobode i nacionalnog dostojanstva zauvek biti objedinjeni“, rekao je Karađorđević.
Prema njegovim rečima, ta kapela je „osvećena Njegoševim životom i delom i trajni je svedok odanosti narodu kojem je služio“. Ovaj značajni trenutak u istoriji Crne Gore i srpske kulture bio je ključan za očuvanje kolektivnog identiteta naroda.
Dušan Babac, autor izložbe, objasnio je da su pokroviteljstvo, vizija i lična posvećenost kralja Aleksandra Prvog odigrali ključnu ulogu u obnovi kapele 1925. godine, „80 godina nakon što ju je Njegoš sam podigao“. Babac je dodao da su ključevi, izloženi pred publikom, „mnogo više od materijalnog predmeta i jedini sačuvani originalni deo Njegoševe prvobitne kapele“. Njihova simbolika ide dalje, kao što je Hristos predao ključeve Carstva nebeskog Svetom Petru, tako i ovaj ključ sa Lovćena može da se shvati kao ključ naše duhovne obnove.
„Današnja izložba nastoji da sačuva uspomenu na taj veliki čin, ali i da prikaže kralja Aleksandra ne samo kao vladara, već kao čoveka duboke vere, kulture i ljubavi prema svom narodu i njegovim svetinjama“, zaključio je Babac. Otvaranju izložbe prisustvovali su visoki crkveni velikodostojnici, predstavnici diplomatskog kora, kao i državnih i kulturnih institucija.
Njegoš je kapelu na Lovćenu podigao kao spomen svom stricu, duhovnom i državnom predhodniku Petru Prvom Petroviću, i u njoj je sahranjen po sopstvenoj želji. Kapela je oštećena tokom Prvog svetskog rata, a 1925. godine obnovljena uz podršku kralja Aleksandra.
Međutim, kapela na Lovćenu je srušena 1974. godine, kada je na njenom mestu podignut mermerni mauzolej. Ova izložba ima za cilj da podseti javnost na važnost Njegoševe kapele i njenog značaja u kontekstu crnogorske i srpske istorije, kao i na značaj kralja Aleksandra Prvog koji je dao doprinos njenoj obnovi.
Izložba ne predstavlja samo istorijski trenutak, već i duboku emotivnu vezu između naroda i njihovih svetinja. Kroz prikazane artefakte, posetioci imaju priliku da se upoznaju sa bogatom tradicijom i kulturom koja prožima ovaj značajan deo crnogorske istorije.
Kao jedan od ključnih elemenata u očuvanju nacionalnog identiteta, Njegoševa kapela na Lovćenu ostaje simbol duhovne snage i otpora naroda, podsećajući nas na vrednosti koje su oblikovale našu prošlost i koje treba da čuvamo i prenesemo na buduće generacije. Izložba „100 godina od obnove Njegoševe kapele“ takođe naglašava važnost kulturnih i istorijskih spomenika kao temelja za razumevanje identiteta i tradicije naroda.
